Под појмом фолклор подразумевамо разне врсте народног стваралаштва, али увек прво помислимо на игру и песму.
Србија као ретко која земља може бити поносна на своје фолклорно богатство.
У Србији живи много народа и њихови обичаји и игре током векова су се испреплетали што српски фолклор чини посебно богатим.
Типичан облик српског народног играња је играње у колу. Народи у Србији веровали су да играњем кола могу од својих богова измолити животну снагу, благостање, здравље, родне године, напредак... Многи
важни догађаји као што су рођење, свадба, смрт, победа у борби или обављање обреда, били су праћени играма и песмама.
У Србији постоје три етнографске зоне, и то: панонска, динарска и моравска. Међутим, детаљнијим изучавањем традиционалног играчког наслеђа у Србији, издваја се пет етно кореолошких целина: Динарској зони припада западна Србија, у оквиру панонске зоне протеже се Војводина, а у моравску зону убрајају се централна, североисточна и југоисточна Србија.
Костими у српским играма веома су разноврсни и богати.
Ношња сваког краја садржи и открива слику свога поднебља, испољавајући стваралачке домете људи који су је правили и носили.
Сваки комад одеће представља уметничко дело руком рађено.
Буњевачко коло
Девојачко оро
Игре војвођанских Румуна
Шумадија
У нашем програму можете видети најлепше и најинтересантније игре из свих крајева Србије.
Ситни и танани кораци уткани су у кореографије као најфинији филигран.
Док будете гледали наш програм уживаћете у брзим и живим играма, и имаћете осећај да сте прошетали Србијом.
ДЕО НАШЕГ РЕПЕРТОАРА ЧИНЕ ИГРЕ:
ЦЕНТРАЛНУ СРБИЈУ чини више мањих целина: Београд са околином (Посавина и Подунавље), Космај, Качер, Гружа, Горња и Доња Јасеница, Лепеница, Левач, Темнић, Белица, Поморавље(Велика Морава), Ресава, Крушевачка жупа, Расина, Колубара, Таково, Рудничко поморавље и Шумадија, која је и синоним за ову област.
СЕВЕРОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ припадају области: Црноречје, Ресава, део Тимочке крајине, Неготинска крајина, Хомоље, Кучај, Пореч, Звижд, Стиг, Браничево, Млава и Кључ.На овом простору вековима заједно живе две етничке заједнице: Срби и Власи.
У ЈУГОИСТОЧНУ СРБИЈУ спадају области: Бања (Сокобања), Алексиначко поморавље, половина Тимочке крајине, Заглавак, Буџак, Нишава (околина Ниша, Сврљига, Белопаланачко поље), Пиротско поље, Лужница, Висок, Бурел, Знепоље, Крајиште, Власина, Лесковачка Морава, Врањско Поморавље (Хан, Врањско поље, Бујановац), Пчиња, Горња Морава, Изморник, Косово поље, Сириничка жупа, део Средачке жупе, Јабланица, Пуста река, Ветерница, Добрич, Топлица и део Копаоничке жупе.Ово је најбогатија целина Србије у области игара и њене музичке пратње.
Области ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ припадају: Мачва, Јадар, Рађевина, Азбуковица, Тамнава, Поцерина, Ваљевска Колубара, Подгорина, Ужичка Црна Гора, Рача, Пожешка котлина, Златиборско-креманска површ, Стари Влах, Моравица (Ариљска и Ивањичка), Рашка са околином (Студеница, Гокчаница, Надибар, Подибар, Новопазарско поље), Ибарски Колашин, Пештерско-сјеничка висораван, Штавица, Подгор, Метохија, Подрима, Прекорупље, Ругово, Гора, Опоље и део Средачке жупе.
Подручје ВОЈВОДИНЕ дели се на Срем, Банат и Бачку. У заједници са Србима на овом простору живи велики број етничких група (Буњевци, Шокци, Румуни, Мађари, Словаци, Роми, Русини, Хрвати...) што играчки репертоар Војводине чини специфичним.